Paralelni svetovi-kod znanja

razmak

TELOMERE-TELOMERAZE-BESMRTNOST

Autor teksta: Vera Bojićić

Tekst je objavljen u knjizi „Znanje na dar od izvora“

Pojmovi duhovne prirode uvek se mogu videti kroz nauku, ili obrnuto. Oni su paralelan svet.

Život ćelije sastoji se iz rođenja i rasta. Pojedine grupe se suočavaju sa izborom, da se podele na dve manje ćelije, ili da se samounište. Pitanje je koliko puta ćelija može da se podeli dok ne umre i zašto se to događa?

Kada se završi replikacija DNK, majka i kćeri ćelije nisu jednake. Na kraju niza ostane jedan deo koji nije kopiran i koji kćer ćelija jednostavno odstrani kao nepotreban. Novi molekul, kćer molekul, kraći je od majke.

Ovo je vrlo bitno ako znamo da je DNK knjiga stvaranja jedne civilizacije. Ovo odsecanje krajeva je identično sa drvetom života koje se grana. Ćelija kao i drvo gubi izvorna znanja, znanja postanja, bez kojih postaje smrtna. Ćelija se replicira i udaljava sve više od svog izvora, tako i gubi znanja, dok na kraju ne zaboravi i kako da se podeli.

Telomere su krajni delovi DNK koji ničemu ne služe, sem da budu žrtvovani u procesu replikacije. Zato broj telomera određuje koliko puta će jedna ćelija moći da se podeli.

Ovaj proces je identičan sa našim odnosom prema Izvoru, majci. Nigde se ne pominje, svest je uvek na prvom mestu.

Telomeraze su enzimi koji dodaju telomere na početak i na kraj DNK. Telomeraze su najaktivnije dok smo još u stomaku. Posle su sve manje aktivne.

More >

Mitohondrijski genom

Autor teksta: Vera Bojičić

Mitohondrija je organela čelije i nalazi se u citoplazmi.

Međutim, broj ovih organela zavisi i od metaboličke aktivnosti i fiziološkog stanja ćelije: što su metabolički procesi intenzivniji, utoliko je broj mitohondrija veći


Mitohondrijski genom je dvolančana DNK u mitohondrijama (mtDNK) u obliku prstena. Njena ukupna količina daleko manja od količine jedarne DNK, ali nije zanemarljiva zato što sadrži gene važne za funkcionisanje ćelije. Nalazi se u nekoliko kopija u matriksu mitohondrija grupisana u nukleoide koji su pričvršćeni za unutrašnju membranu i imaju prstenast oblik. U ćelijama čoveka nalazi se hiljade kopija mtDNK pa tako njena ukupna količina čini više od 0,5% naslednog materijala u telesnoj ćeliji sa jedrom.

Prilikom oplođenja zigot dobija mitohondrije samo iz jajne ćelije jer spermatozoid unosi u jajnu ćeliju samo genom svog jedra. Mitohondrijski geni se prenose isključivo preko majke (materinsko nasleđivanje) pri čemu to nasleđivanje odstupa od Mendelovih pravila (zakona). Danas je poznato više naslednih mitohondrijskih bolesti čiji uzrok je mutacija gena na mtDNK.
More >

ĆELIJA – KOSMOS U ČOVEK

Autor teksta Vera Bojičić PDF Štampa El. pošta
Svaka ćelija može da vam ispriča jednu priču iz svoga vremena.
Svaka ćelija ima drugo prostor-vreme, u svakoj nam piše, stoji zapisano, sve što smo kroz trajanje u našoj kosmičkoj ćeliji radili.
Ćelije se rađaju i umiru svake minute.
Svaka naša ćelija deluje samostalno, i unutar sebe uspostavlja veze,svakoj je cilj da se kao jedinka poveže sa mozgom,i da tako svoja znanja prenese.
U jednoj našoj ćeliji sazdano je svo kosmičko znanje kosmičke ćelije.
Kada bi se one sve između sebe povezale, znali bi svu prošlost i budućnost, jer i to leži u nama, raspoređeno po vremenu kopiranja i rasta.
16.gif
Neću pisati o naučnim istraživanjima,ona su svima dostupna, a podržavaju i moju viziju paralelnih svetova.
Pričaću vam drugi deo, poređenje sa duhovnom komponentom.
Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je JEDRO.
Sam latinski naziv – nucleus [jezgro], govori o značaju jedra za ćeliju.
U njemu se nalazi DNK [geni] u kojoj je zapisano sve ono sto ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini.
Jedro reguliše [upravlja] sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK[replikacija] i svih vrsta RNK [transkripcija].

More >