Sudnji dan- Dan slobode

Isus Hrist

 

Autor teksta: Vera Bojičić


Svo moje pisanje govori o početku i kraju, stvaranju i razgradnji stvorenog. o tom delu znanja koje ljudima nedostaje.

Znanje početka i kraja je Hrišćanstvo, za ljude ono je mistično jer ga ne razumeju

Da bi se shvatila pojava Hrista vratiću se ponovo na početak.

Sečam se osećaja teskobe i velikog pritiska koji je postao neizdrživ i trenutka razdvajanja i stvaranja prve iskre svesti i misli „ I to sam ja“ a zatim „ isti“

Misao Isti je istina.

replikacija kč

Prva stvorena iskra je rađanje Boga, svesti. Ona je nastala govoreći vašim jezikom bezgrešno.

Kad prva iskra zgasne ona postane materija, seme.

Seme ubrzava stvaranje svesti jer nosi svoju težinu, tako da posle prve stvorene iskre svesti, svaka naredna je nastala sa prisustvom semena.

Svest gradi svetove, a da bi opstala ona se ciklično oslobađa od tamne materije vraćajuči je svome izvoru u dematerijalizaciju.  Onda se proces ponovnog rađanja bez semena ponovi.

Pojava Hrista-Istine na zemlji je znak da je proces odvajanja započeo I da će se stvoriti novi svet.

Dolazak Hrista se odigrava u svesti, kao prisustvo čistog bića svima vidljivog, tako da u svesti postoji zapis o njegovom dolasku i znanje da će uvek ponovo dolaziti.

Od majke rođen ka ocu ide.

Ovaj zapis je dostupan svima koji su znali da se povežu sa svešču, tako da je priča o bezgrešnom začeću i pojavi Hrista kao i o njegovom stradanju  nekoliko puta ispričana pre njegovog stvarnog dolaska.

Vladari su ponekad sebi i svome potomstvu hteli dati status Boga pričajući da se događaj bezgrešnog zaćeća kod njih odigrao. Režirali su ceo događaj pa i razapinjanje na krstu.

Čista svest se ne može pojaviti u materiji ona uvek stigne iz naroda oslobođena od nje.

 

 

More >

Dan Vida

 

 

Autor teksta: Vera Bojičić

 

Osvanuo je 23.06.2013. Ispunila sam želju učesnicima VID-a da malo zahladni, nočas je padala kiša i žestoko grmelo. U toku noći sam izašla napolje i obratila se Iliji „Izbubecaj ih malo, ali ih nemoj ostaviti bez hrane“.

Dok sam putovala ka Beogradu bacila sam pogled na novine i videla naslov „Grad veličine teniske loptice pogodio je Inđiju, polupao crepove i automobile, poneko je zaradio čvorugu, ali letina nije stradala“ Samo sam se nasmejala. Inđija je mesto moga detinjstva a sada ogrezla u korupciji, nije slučajno bila na udaru, zaslužila je, svest je znala.

Nije nas bilo puno pa smo se smestili na terasi da pijemo kafu i tu ostali do kraja. Bilo je lepo. Voleli smo se kroz priču o Elektri. Ispunjena lepotom prisutnih vratila sam se kući.

More >

Decembar 2012

Autor teksta: Vera Bojičić
Ponovo me je knjiga vodila u susret događajima i pošla sam ka mestima gde me je srce vodilo. Put sam znala i gde treba prvo da idem, Beograd, Mostar, Podgorica a unutar tih tačaka Subotica. Novi Sad se pojavio kao podrška. Raspored se sam pravio i određivao mi putanju. Radovala sam se susretima sa poznatim i novim licima i samoj mogučnosti da će „Znanje na dar“ doprineti buđenju. To mi je bijo cilj, da se shvate razlike o kojima sam pisala.U Beogradu je bilo kao kod kuće, lepo. U Mostaru sam bila sretna jer sam ponovo srela srce ispunjeno bezuslovnom ljubavi koje pomaže, daje, a ne traži hvalospeve. Ta grupa u svoj život unosi lepotu življenja kao smisao. A odatle sam se uputila u Podgoricu ka tri iskre u srcu koje su me čekale.Znala sam da je došlo do cepanja grupe u PG, cepanja svesti, a kako se to odigralo shvatila sam kada sam stigla posmatrajući obe grupe. Videle sam na delu elemente o kojima sam pisala u knjizi.
Rascep je napravila Nada klasičnim kopiranjem, preuzimanjem uloge vere. Jedan deo je to video i nije pristao na kopiju a drugom delu se dopala kao novo materijalno izdanje vere. Odsustvo vere je carstvo uma, ega. Nada je carica tog carstva. Odrekla ga se, ali nije odluku sprovela u delo.Ponovo sam doživela odricanje od vere i videla vladara ovoga sveta kako se smeje, pomerila sam granicu i izolovala ga. Zapitala sam se zašto mi se to baš ovde ponovo dešava i odmah shvatila. Ovde na severu CG i Kosova je nastala prva iskra srca, tu je stvorena i prva kčer nada. Srce ima veće opterečenje sistemima ega (mitohondriskim genomom) 40% u odnosu na ostatak tela, istina se tu preokreće i stavlja u njegovu službu.
Trebala sam nestati po želji ega, nestala je i Atlantida iz vidnog polja ovoga sveta, ali prošla sam i istina se ponovo pokazala.

Događaji su mi se ponovili, potražila sam odgovor „zašto“ i videla ga odmah. Da nisam oslobodila muški princip, prihvatila bih slobodnu volju svakoga da materijalizuje u svesti šta hoće, sada sa potpunim prisustvom u čistoj svesti, tražim, po svojoj slobodnoj volji, da se sve apokaliptične tvorevine uma dematerijalizuju jer preko njih ego obezbeđuje svoj opstanak i vodi u samouništenje. Dematerijalizacija je isceljenje i sposobnost razdvajanja svesti čoveka od vladavine uma.

Svedoci smo raznih manipulacija uma o predstojećim kataklizmama, koje su se odigravale u prošlosti i na osnovu kojih se kreiraju nove velikim magiskim ritualima. Može se pre razdvajanja odigrati samo preokret Zemlje koji nije kataklizma, ako dematerijalizujemo tvorevine uma. Za uspeh je potrebno da sa Zemlje stigne zahtev kolektivnoj svesti preko svesti ljudi. Organizovali smo se i od juče ga vesnici elektre šalju svako veće u 18 časova. Ko hoće može da se pridruži čista srca jer rezultat će ego svakako pripisati sebi dok ga ne odcepimo u potpunosti.

 

Događaji 2011

Autor teksta: Vera Bojičić

Bol koju sam osetila kada je započeo napad NATO na Libiju me je prodrmala i bila je istoga inteziteta kao kada su nas bombardovali.

Nakon bombardovanja Srbije sam se osvestila, shvatila sam gde se nalazim i da ovo nije svet po meri čoveka.

Napad na Libiju sam osetila kao udar čistog zla, posebno me je zgrozila bahatost napadača i čutnja ostatka sveta. Samo sam rekla : Ovakav svet ne treba više da postoji. Za njega više ni malo ljubavi nemam ali imam neograničenu količinu za zarobljenu svest u svakome biću.

Od toga dana ušla sam u neprekidnu komunikaciju sa planetom preko vodonika u vodi. Tražila sam čišćenje od nagomilane prljavštine. Ta ista komunikacija ušla je putem svetlosnih kapi i u čelije na mikro nivo. Čistite, menjajte strukturu elemenata da se ljudi osveste, da shvate ko su i šta rade.

U centru planete tamo gde se rađaju magnetne linije, tražila sam da započne razdvajanje. Videla sam nakon nekoliko meseci da je taj proces započeo i da se centar razdvojio za 11 cm.  Nastavila sam da neprekidno pojačavam dejstvo Elektre da bi se popravka što pre sprovela. To delovanje je postalo vidljivo i na nebu kao svest u rznim obličijima koja ulazi i u Sunčev sistem, delovi će se spustiti i na našu palnetu.

I ovde sam sa pisanjem stala, nesposobna da bilo šta dopišem. To osečanje mi je bilo poznato od ranije i značilo je da nešto čekam da se u miru spremam za novi događaj u blaženom neznanju šta on može biti.

Znala sam da će mi srce put pokazati.

A onda sam iznenad, potpuno iznenađena, videla u drugome srcu iskru ljubavi za druge koja je imala snagu jednaku mojoj, i žarko poželela da joj se približim da bih je bolje videla. Videla sa sebe u obrnutoj slici.

Taj trenutak kao da je pokrenuo događaje i najavio okupljanje. Putanje ljudi koje neizmerno volim počele su da se ukrštaju i vodile su ka meni. Nisam to tražila ali se samo slagalo.

More >

Posmatranje

Autor teksta: Vera Bojičić

Nakon događaja koi su se dogodili u martu i maju 2010 usledio je za mene dug period šutnje jer kao da sam od tada do danas gledala ubrzan film onoga što sam već znala. Gledala sam kako ego vlada ljudima i kako niko nije u stanju da mu se odupre. Šta se sve dešavalo pokušaću da ispričam kratkim pričama.

Isceljivanje Elektrom davalo je rezultate. Borba sa teškim bolestima zahtevala je istrajnost. Videla sam kako se pojedini vraćaju na nižu, staru, frekfenciju. Strah ih je gonio da potraže dopunsku pomoć na nivou sa koga su se bili podigli. Žalila sam ali nsam imala pravo da se mešam u ničiju volju. Znala sam da bez regenerativne energije bolest ne može da se isceli i da će se vratiti u prvobitno stanje. Bilo mi je neverovatno da gledam kako se vraćaju starom i to u trenutku kada su imali potvrdan rezultat da su na putu izlečenja. Opravdanje je bilo da hoće sve da pokušaju i tako su potpisivali svoju povratnicu vraćajući se odakle su pošli.
Kod teških bolesti isceljivanje nije lako, jer kada se krene put Tvorca svo zlo se natovari na vrat da te zaustavi, otuda strah koji dušu zatvara. Predvodnici u ovome obaranju su ljudi koji profesionalni iscelitelji,odnosno koji su od icselivanja napravili profesiju i na taj način zarađuju.

Knjiga „Paralelni svetovi-kod znanja“  iz 2008. godine  me je vodila u upoznavanje sa ljudima koji su sebe nazivali duhovnjacima. Isto znanje koje sam u knjizi opisala brzo mi je otkrivalo suštinu. Videla sam da razlike između materijalnog i duhovnog sveta nema i da su zasnovani na istim principima.
Postojala je hijerarhija na više i manje produhovljene ljude. Viši su sebe „postavili“  kao vođe i trudili se da oko sebe okupe mase. Zavirila sam im u srce i videla da oni na taj način vezuju za sebe duše sledbenika. To znači da im ne dopuštaju da se izdignu iznad materijalnoga. Hijerarhija je delo ega. Videla sam da se oni u stvari žele moć i da vladaju ljudima. Za ostvarenje moći im je nedostajala bezuslovna ljubav ženskoga principa iz dva dela, koju nikada ne dobiju.

More >

SUDNJI DAN – Događaji

Autor teksta: Vera Bojičić

PRVA PRIČA

Svako zbivanje na Zemlji i širom kosmosa mi vidimo kao životnu priču. Kroz nju možemo bez greške videti šta se odvija u samoj biti mikro i makro kosmosa. Ljudi kao celina na ovaj način MOGU ZNATI šta se zbiva u njima, u njihovoj jednoj čeiliji ili u njoj paralelnom svetu, kosmičkoj čeliji.

Priča o danu oslobađanja započela je 2002 godine  u trenutku kada su dva pola uspostavila komunikaciju. Sa Zemlje ženski princip u muškom delu ženskoga principa i ženski princip muškoga principa na samoj granici kosmičke čelije i na mestu gde započinje ulegnuče koje je znak za početak procesa razdvajanja.

Realizacija razdvajanja svetlosnih tvorevina materijalne prirode započela je podizanjem kupole u oktobra 2007 i nastavlja se spuštanjem Elektre na Zemlju.  Taj isti proces se odigrao i na nivou galaksije Mlečni put. Naravno, proces se odvija i širom kosmičke čelije ali u nizu jedan po jedan sa početkom na mnogo mesta. Proces razdvajanja se merenjem očitava kao udaljavanje zvezda i galaksija. U čeliji na mikro nivou taj proces je početak replikacije

More >

SUDNJI DAN – Put ka slobodi

Autor teksta: Vera Bojičić

Išla sam putevima nepoznatim od kraja ka početku, Prvo sam gledala izvor i spoznavala izvorna znanja i kako je sve stvoreno da bih nakon toga sagledavala detalje velike knjige života.

Sve o čemu sam pisala, a bila sam učesnik i svedok, je priča svesnog biča koje gleda.shvati a zatim traži da se dogodi promena. I sve bude ali puteanjama za ljudski um nedokučivo.

O tome ću vam pisati kao nastavku svega već napisanom, o događajima koi su se već odigrali i koji traju.
Pisaću vam o danu slobode, sudnjem danu kada će sve zlo koje smo počinili ostati u prošlosti i završiti u crnoj rupi.
O bitkama i ratnicima koji ih vode.

Sečam se, nije bilo davno a dogodilo se u ovome pulsu vremena, kada sam doživela trenutak trajne svesnosti. Prvo znanje je bilo spoznaja ko ovim svetom vlada i da zemlju prst Božiji nje još dotakao, nema ga a ako hoču da spasim draga biča onda moram da ga nađem. Moja duša ga je našla i formiralo se oko Tvorc.

Sledeća velika spoznaja je da nikoga ne mogu spasiti ako se Zemlja cela ne spasi. Nije spas ostaviti voljena biča u dvorcu i zlatu, šta god da im se da oni ostaju u ropstvu, kružnom kretanju materije koja samo taži i traži dodatne energije da je obnavljaju. Naj jača energija ovoga sveta je pohlepa, ona ga je stvorila.
Spas je osloboditi se nagomilane tamne materije i odbaciti je kroz prolaz koi sada postoi i tako osloboditi dušu da se može sa ocem spojiti.
Prošlo je dosta vremena od kada sam pisala o pravdi a danas je svakako vreme da napišem i opišem događanja koja su vezana za sadašnjost.

More >