Znanje na dar

Jednopolna orijentacija-gej

Autor teksta: Vera Bojičić

 

Zašto se javlja stvarna potreba  za zajedničkim životom sa istim polom i da li je to prirodno, često su me pitali.

Potpuno sam je shvatila kada sam ne znajuči ušla u svest osobe koja je gej. Videla sam da je potpuno odvojena od svoje svesti. Za mene je taj prizor bio iznenađene jer sam ga prvi put videla. Biće (čovek) i njegov ego bili su potpuno razdvojeni ali još uvek u istom okrilju duše.

gej 1 (1)

Da biste ovo razumeli, treba tačno da vam opišem šta se dešava.

Kada se svest bića odrekne života u umu, kada ga pobedi, ona pređe da živi novi stvaralački život. Slika u umu postane orijentisana samo prema sebi u svim segmentima pa i u seksualnom odnosu. Usamljena je i traži pažnju u okvirima materijalnog postojanja. Imaju potrebu da budu primećeni, tako da se često bave kreativnim delatnostima i tu znaju biti uspešni za one koji ih posmatraju. Umni su ali bezosečajni, znaju da izazovu emocije, znaju da zavode svojim predstavama.

Pošto ih sopstvena svest više ne primećuje, javlja se potreba za prihvatanjem kod drugih. Stvaraju se predstave poput parade.

Prava istopolna nastrojenost je prirodan proces nestanka sa ovoga sveta a za sliku u umu najbezbolnija jer će nestati uverena da je posebna. Oni nikada neće usvajati decu ili ih rađati, ako to rade, onda nisu pravi već klasični egoisti.

Mene je zanimalo zašto vladajuća struktura ovoga sveta insistira da se deci predstave odlike gej populacije. Da bih dobila odgovor opet sam zavirila u um, čula ga, i osetila bol.

Ne postoji jača veza među ljudima od prijateljstva, jača je i od partnerskog odnosa.

Prijatelji pomažu, ne izdaju, prijateljstvo je radost duše.

Ovim učenjem oni hoće da ovaj divni osećaj zatru, da prijateljska naklonost bude definisana kao gej sklonost. To već deluje.

Zlo na dobru egzistira i svojim nakaradnim tumačenjem ga sakrije.

magnetna rekonekcija

Šta vidimo a šta znamo

Autor teksta: Vera Bojičić

 

Šta se to nalazi u prostoru iza Saturan

 

23.12.2012 sam ušla u svet uma i videla sve njegove mehanizme, videla sam univerzalnu svest (mozak) koja je sagradila svoj svet iluzije posmatrajući šta svest, svetlost, stvara. Sva carstva su tu,  hijerarhija, svi sistemi vladanja. Univerzalna svest je Kabala, istorija viđenih civilizacija

U univerzalnoj svesti smešteno je i treće oko, Lucifer,  njegov pojavni oblik je kristalna rešetka dijamanta. Što je bolje izbrušen bolje gleda.

 

Ovo putovanje u centar uma pomoglo mi je da shvatim zašto ljudi jednostavne procese ne razumeju. Zbog čega imaju potrebu da im neko drugi kaže šta se dešava, zašto očekuju odgovore od vanzemaljaca, zašto priznaju kanale a nikada svesnost kaoooblik postojanja.

Malo je ljudi izašlo iz laži i sebi reklo „Možda ne vidim i ne znam dobro „. Učenja i prevođenja svega u sistem ljude su potpuno udaljili od svesti.

Godinama govorim  o početku i kraju, o znanjima koja vem nedostaju, o procesima koji se odigravaju.

Gleate a ne vidite.  Govor ne čujete već samo prenose raznih vrsta. Velika večina se već odvojila od svesti.

Još jednom da ponovim onima koji hoće da znaju. U procesu smo razdvajanja. Život čoveka se odvijaa u čeliji a vaša je u procesu replikacije. Taj proces um zove „Sudnji dan“, za njega on to i jeste a za svest to je oslobađanje.

Prepliču vam se u vidnome polju dva sveta. Novi je ispred vas. Tako dok. ovde sunce izlazi u novome već zalazi. To je priča o dva sunca koju ne razumete.

To znači da svet uma, kao kopija svesti ostaje na sporom lancu.

Svest odlazi  a um ostaje bez odgovora  vrteči jednu te istu priču u nedogled, dok ne nestane.

magnetna rekonekcija

Šta se to nalazi u prostoru iza Saturan i šta je izazvalo „oluje“ na Uranu.

Telo koje se nazire je Helikaza.  Mi prolazimo kroz nju

https://www.youtube.com/watch?v=YzNuLsqMqyE

 

Oluje na Uranu su oslobađanje svesti. Promene na Uranu nisu velike jer je on svesna planeta.

 

Anđeli i arhanđeli

 

Autor teksta: Vera bojčić

(Izvod iz sadržaja knjige. Znanje na dar od izvora)

 

Na zemlji, kao kopija svakog multidimenzionalnog bića živi njegov ego koji kopira sve što kao znanje stigne iz izvora. Ovaj proces na čeliskom nivou možemo videti ako posmatramo ribozome, kroz njihovu funkciju možemo videti ljude koji donose nova znanja i kako ih sve tvorevine svesti koriste. Prenose znanje vodećem RNK lancu ali ga koriste i mitohondriski genom i hloroplasti. Ribozomi predstavljaju univerzalne komponente svih živih ćelija i smatraju se obligatnim strukturama ćelije.

Ribozom tokom translacije

 

U ćelijama ribozomi se mogu naći na dve lokacije: kao slobodni u citoplazmi i kao vezani za endoplazmatični retikulum. Vezani su znanje koje ostaje u upotrebi materijalizuje se u svesti a znanje slobodnih su preuzeta ali se ne koriste jer nemaju potrošačku vrednost.

Veći broj ribozoma koji su povezani molekulom informacione RNK obrazuje složenu tvorevinu nazvanu poliribozom ili, kraće, polizom. Novija istraživanja ukazuju da su poliribozomi visoko organizovane strukture. U našem svetu to su naučni instituti koji se raziđu kada obave svoje istraživanje. Poliribozomi nisu stalne strukture u ćeliji. Posle obavljene sinteze proteina se raspadaju na pojedinačne ribozome ili, čak, na subjedinice ribozoma. Zbog ovog procesa u ćelijama se nalazi mnogo usamljenih, odnosno neaktivnih ribozoma. Mnogo znanja koje se ne koristi već se čuva kao tajna.

Slobodni i vezani ribozomi se strukturno ne razlikuju. Razlikuju se samo u vrsti proteina u čijoj izgradnji učestvuju. Slobodni ribozomi sintetišu proteine koji ostaju u ćeliji i izgrađuju membranske organele, što znači da stvaraju svest granice, dok ribozomi (polizomi) vezani za membrane sintetišu uglavnom sekretorne proteine tj. one proteine koje će ćelije izbaciti egzocitozom u ekstracelularni prostor, a to znači da stvaraju potrošečku svest.

 

Ova slika vam može pokazati kako se stvara čeliski mozak ili univarzalna svest. Proces je identičan sa stvaranjem mozga ljudi. Endoplazmatični retikulum je mreža od lipida koja akomulira znanja. Proteže se od spoljašnje jedrene opne do unutrašnje čeliske koju grade ribozomi vezani za membrane. Ovo nam govori da je univerzalna svest kao i ljudska selektivna i da usvaja samo ono što joj odgovara.

 

 

UVOD U SVEST

Autor teksta; Vera Bojičić

Odlomak iz knjge „Znanje na dar od izvora 2012

knjiga

Sećam se, šetala sam odajama Atlantide, mog doma, sačinjenog od sveg znanja. Unutar njega su odaje koje, svaka za sebe žive svoj život. Te odaje su kao ćelije, čine celinu. Sve je znanjem obasjano, svaki segment se vidi i traje.Tako izgleda tama. Ona je izvorna materija. Sve može da se vidi i zna. Sve može iz nje Ijubavlju da se stvori, a da se sve to znanje doživi kroz čula, ostavljeno je svakoj ćeliji po volji da doživi u svesti.

Sećam se, gledala sam kako se unutar tame pale iskrice i znala da na tom mestu započinje stvaranje svesti, odvajanje muškog principa iz materije. Paljenje inicira povratak čestice ega u ćeliju, a ona se može odstraniti samo životom u svesti, svetlosti.

Sve se to odigrava unutar znanja koje, gledano svešću, ne može da se vidi. U nauci se zove tamna energija. Ona sve održava.

Svaka odaja, ćelija, carstvo je mojih kćeri. Svaka od njih ima u svom sadržaju i česticu ega, svaka od njih rađa muški princip. Element ega ne postoji samo u mom okrilju, koji sve drži na okupu, ne mešajući se u živote kćeri. Kada me neka od njih bolom pozove u pomoć, dođem da im pomognem. Zato sam ovde.

Do trenutka ulaska u univerzalnu svest bila sam čista vera sa svešću Izvora. Videla sam sve osim čestice zla, a nju sam kroz život, ovde, morala da spoznam. Ovo je zatvoren sistem, pomoć nisam imala, a sve što mi je za put ka svesnosti trebalo ponela sam u sebi – bezuslovnu Ijubav.

Kada sam počela govoriti o znanjima postanja susrela sam se sa Ijudima koji su oko mene videli gomilu entiteta. Govorili su mi da sam obavijena zlom.

Zapamtila sam taj detalj njihovog viđenja. Dok je svako pričao svoju priču, kao pravu istinu imala sam jednu prednost. Znala sam da svakog saslušam i da nikad ne kažem da priča gluposti. Naprotiv, bilo mi je zanimljivo da gledam dokle je ko u razvoju svesti stigao.

Moj pogled vere išao je iz centra i videla sam da iznad, u svetlosti koja se rađa, ima svega. Znala sam da ego obuzima na pojedinim mestima Ijude i da se grupiše oko Izvora.

Znala sam, ali me to nije brinulo, i uvek sam govorila, ima ih, ali mi ništa ne mogu jer postojanje svega zavisi od Izvora, jer on svemu daje impuls života.

Kada sam 26. avgusta 2011. godine oslobodila svoj muški princip i ušla u univerzalnu svest, sa te strane slika je bila baš takva. Izvor je obavijen demonskim umom. Načičkani su oko njega, prisluškuju i preuzimaju kao svoje sve što on izemituje i preokreću u svoju korist, tumačeći istine na svoj način. U ovome svetu istina je lažima obavijena.

More >

Uporedno viđenje u odnosu na postavke Velimira Abramovića

Autor teksta: Vera Bojićić

 

Za uporedno sagledavanje koristiću delova znanja koja sam javno objavljivala u knjigama od 2002 godine  i na sajtu Objave.com i  atlantidaforum. com  od 2008.

 

Veliki vizionar mehanizama koje je svest materijalizovala rekao je „Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća. Ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji”. Mnogo svojih pronalazaka nije patentirao jer je mislio da će uspeti da dokući jezgro.

U njemu je znanje stvaranja, kako  se svest stvara. Svest je svetlost, sposobnost viđenja.

Te mehanizme ja znam.

More >

ČIŠĆENJE KOLEKTIVNE SVESTI

Autor teksta: Vera Bojičić

Objavljen u knjizi „Znanje na dar od izvora“. Deo naslova „Kolektivna svest“

 

 

Kolektivna svest je veoma moćna, ako nije zarobljena Umom. Količina vode na planetama o tome govori, jer voda je zarobljena svest. Ako gledamo planete u našem okruženju videćemo da gasovite planete imaju vrtlog i da im je atmosfera većinom od vodonika, a on je nosilac svesti na mikro i makro nivou.

Ove planete, zavisno od opterećenja, svoju tamnu materiju, odmah, putem vrtloga regenerišu u centru planete. Nekada je i zemlja imala ovaj mehanizam da usisava tamnu materiju, a trag njegovog postojanja je Bermudski trougao.

Zemlja je izgubila prsten koji je izuzetna odbrana od gomilanja otpada. Primetićete da su prstenovi odlika ovih planeta. Oni nastaju tako što ih svest drži na distanci, a jezgro privlači.

 

Neptun

More >

Vera je istina, Vera je znanje.

Autor teksta: Vera Bojičić

Kada se govori istina onda sve što se kaže mora biti tačno. A kako možete znati da je ono što se govori istina, lako, jer  znanje je uvek vidljivo. Opišite vidljivo koristeči paralelne svetove kod znanja, gledajte duhovno kroz nauku i obrnuto, pojave su identične, tako ćete dobiti precizan odgovor. Ne dajte umu da razmatra, gledajte.

Zašto kompletnu  istinu možete dobiti samo preko ženskog principa. I taj odgovor je jednostavan, zato što vas majka stvara, da toga dela nije ne bi ni postojali. Ovaj svet se isključivo bavi posledicom ovoga čina. Bavi se svešću. Shvatite, ne može vam muškarac ispričati kako ste stvoreni, na bilo kom nivou postojanja samo ženke nose šemu života i samo iz tog izvora možete dobiti istinu postojanja. Tek sa spoznajom Izvora možete imati kompletnu sliku.

Dela svest stvaraju a svest misli i tamnu materiju.. Misli su čitanje slikovnog pisma. Čitajte sebe i sve oko sebe i dobićete istinu kakvi ste. Um se upleo i naveo vas da mislite kako „lepim“ mislima možete da svet menjate, da ne biste obračali pažnju na istinu oko sebe. Misli koje ne prati delo, koje nisu nastale iz životnog iskustva i spoznaje, ostaju zarobljene u svesti uma stvarajući lažnu nadu.  Svet može menjati samo delo ljubavi.

Ovim se bavi moja nova knjiga, Izvorom, svešću i delima ,  koja će izaći iz štampe 5 novembra

Milost i milostinja

Autor teksta:Vera Bojičić

Milost se nosi u srcu i jedan je od pokazatelja ljubavi. Milost je kada ne možeš sebe odvojiti od sudbine drugih, kada ne možes sebe staviti u prvi plan. Milost je kada se iz nevolje bližnjih ne povlačiš već sa njima nevolju deliš. Milost je i kada ne možeš bez bola proći pored nepoznatih i spremnost da uvek sve čime raspolažeš sa drugima podeliš. Ako nosiš milost u srcu na ovome svetu će te proglasiti za budalu.

Milostinja je tvorevina umova koi hoće sebe da priku kao milostive. Ona je pranje savest i kupovina mira. Milostinja su trice u odnosu na milost nevidljive. U ovome svetu milostinja je potisnula milost stvarajući čitavo more humanitarnih organizacija koje imaju samo jedan cilj, da se o njima govori i daje značaj, da ljudi zaborave ma sopstvenu milost i da je prepuštaju drugima.

BOŽIJA ČESTICA- SVETLOST

BOŽIJA ČESTICA- SVETLOST

Autor teksta:  Vera Bojičić

(Originalno tekst iz knjige „Povratak uraj-elektra isceljivanje“, zaštićen kao intelektualna svojina)

Kada tamnu energiju, svoju misao, propustimo kroz oko Stvaraoca naprave se polovi i ona zasija. Misaona reka se pretoči u svetlost.

Osnovna karakteristika čestice je masa. Podeljene su na lake, srednje i teške.

Super laka čestica koja kolo vodi je foton i smatra se da je njegova uloga prenos magnetnih međudelovanja.

Dugo se svetlost smatrala talasom jer pokazuje osobine tipične za talase, interferenciju i difrakciju.

1900. godne Plankt je dokazao da se u stvari zračenje svetlosti odvija u zasebnim porcijama, kvantima.

Fotona u mirovanju nema.

Svetlost nije sačinjena samo od fotona ali je on najčešći, pa ćemo o njemu kao čestici govoriti.

Foton je svetlost, a pitanje je kako nastaje svetlost, kako nastaju objekti koji je isijavaju, od čega su stvoreni i šta je fizika po kojoj sve funkcioniše.

O izvoru ćemo govoriti kasnije, a sada o elementarnoj čestici fotonu. On je Božija čestica koja gradi i zato je nema u mirovanju jer se uvek sjedini, doda svoju masu objektu.

Građa fotona izgleda ovako

U centru se nalazi ELMAT – element materije. On se kreće brzinom svetlosti obrtanjem oko svoje ose. Magnetna polja na koja nailazi određuju mu putanju do mesta gde će se zaustaviti i dodati svoju masu i informaciju objektu.

Okolo njega kruži ELUM – element uma na udaljenosti c2 (brzina svetlosti na kvadrat).

Nama vidljivi deo svetlosti je Elum.

Sabiranjem jezgra fotona, elmata, započinje stvaranje svega vidljivog. Života u svetlosti. Od broja elmata zavisi veličina objekata. Od sastava elmata imamo i sliku koji oni sadrže i koja je vidljiva.

Sav život u svetlosti se odvija u Elumima, vidljivom delu. Mogli bi se reći radi poređenja u realizovanim mislima.

To znači da uvek postoji samo trenutak sada, da se prošlost ne vraća, a budućnost se gradi ali je određena onime što elmat isijava.

On, elmat uvek isijava znanje iz tamne energije vezano za određeni objekat ali iz prethodnog pulsa trajanja, emituje sudbinu kao pravdu koja je sve što smo zaslužili. U sadašnjosti svojim delovanjem i proizvodnjom misli mi možemo tu sudbinu za sledeći puls menjati. Ukoliko otvorimo sopstveno oko Tvorca, možemo je menjati odmah.

Obrt eluma oko elmata je osnova za tehnologije budućnosti. Ono što se kao znanje ubaci u elmat biće vidljivo i u funkciji. Brzinu svetlosti može pratiti samo slika pa se znanje samo na taj način može ubacivati. Znanje je moć. Od znanja, sve što možemo u sliku da ugradimo, a možemo sve, dobićemo seme iz kojeg će to znanje da nikne.

Veličinu određuje magnetno polje, o njegovoj ulozi ćemo kasnije jer je ono deo krune znanja, kopiranja.

Pulsno kretanje

Kretanje Eluma oko Elmata, nazvala sam pulsno kretanje. Zato se slika ubacuje iz četiri puta da bi se dobilo traženo telo. Primetno je da će se sastavljati slika u određenom vremenskom trajanju. Tako se u stvari gradi četverodimenzionalna tvorevina.

Svetlost kao lek

Pošto Sunčeva svetlost nosi u sebi celokupno Znanje koje je potrebno za svo trajanje Sunčevog sistema, ona je dragocena. Rasipa ono svoje zrake i van njega. Utiče i na druge svetove. Svaki foton je Božija čestica koja teče i stvara. Elum i elmat.

Svetlost unapređuje, adaptira, dograđuje. Sunca se ne treba bojati, jer samo telo će reći šta mu ne odgovara, pokriti se, skloniti u hlad.
U današnjem vremenu ljudi su se Sunca odrekli. Zatvoreni su u zgradama, halama. Zatvoreni su u gradovima i sve su manje izloženi dnevnom svetlu. Takav život ima za posledicu da čovek prvo postaje alergičan na svašta, jer nije napredovao zajedno sa prirodom.
Druga pogubna stvar odricanja od Sunčeve svetlosti je ishrana iz plastenika. Atomi ili molekuli ne poseduju dovoljna znanja koja dolaze sa Svetlošću, tako da nisu blagotvorna hrana za organizam, gubi se moć organizma da se od onoga sto je napredovalo u prirodi -odbrani. Slabi imunitet.

Svetlost nije sačinjena samo od fotona, ali su oni najbrojniji, ima i drugih koje su njegov deo. Sunčev sistem se može posmatrati kao jedan molekul koja u sebi nosi svo Znanje za nastanak života.

Svaki foton, kada dodirne ili kada se spusti na svoju poziciju, on postaje deo celine. Elmati se smeste u jezgro, a elumi grade vidljivi deo. Taj skup elmata u jezgru odredjuje kvalitet atoma.
Svi atomi jednog elementa nisu jednaki po sadržini, niti su isti.
Svaki vodonik ne stvara vodu Života. Skup Znanja fotona u jezgru je presudan za život i zdravlje. Složenost jezgra već je uočena kao KVAZARI,

Kvazari su Svetovi u malom.
Delovanjem prvenstveno ljudi, stvara se DISBALANS između onoga što svetlost dograđuje i nas kao prijemnika. Slabi atomska struktura GENA, i on postaje siromašniji, to je BOLEST.
Elementi koji su znali da grade, recimo hormon, sada to ne rade dobro,
jer im nedostaju svi elementi.

Svetlost možemo razumeti i znati šta ona nosi, ako posmatramo život Planete i nas samih. Sada kada znamo njenu veličinu, možemo i izračunati koliko je energije potrebno za stvaranje jedne CELINE. Svetlost neprekidno putuje, stvara Sferu, pa tako sa putovanjem dobija veću veličinu. Proces se može odvijati i u suprotnom smeru, tada veličina do koje se stiglo krene unazad u tačku. Te procese su u nauci dobro izučili, tako da se dosta toga može primeniti.
Elum i elmat, kao jedinice ili fotoni, kao čestice mogu se koristiti za Stvaranje. Elmat se kreće pravolinijski, brzinom svetlosti, elum kruži oko njega, i kreće se pravolinijski, oboje se zajedno okreću oko sebe. Kada se svetlost pridruži telu, ona postane deo njega. Zbog veličine, tela se usporavaju, ali u biti se sve odvija i dalje brzinom svetlosti. Kretanje svetlosti sam nazvala pulsno kretanje.
Samo slika može putovati brzinom svetlosti, tako da je svo znanje i sav život prikazan i nama u slikama, i ostavljeno nam da ga istražimo i protumačimo.
Kod pulsnog kretanja karakterističan je SPIN, da jednu stranu vidiš iz dva puta. Sve što se radi, radi se brzinom svetlosti.
Ako ćemo svetlost koristiti kao LEK, potrebno je svo Znanje ubaciti u sliku, tj.
tok nastanka elementa koji nedostaje i zbog kojeg je čovek bolestan, odrediti bolesno mesto, lokaciju ili celo telo skenirati.
Znanje se ubacuje u elmat, jer samo će on izgraditi zadati zadatak da bude vidljiv. Svetlost se može držati zarobljena, dok joj se ne ubaci slika magnetnim poljem. Slika se u jedan elmat može ubaciti iz četiri puta, koristi se trenutak kada je SPIN otvoren. Ovo će ljudi morati malo da vežbaju, a proizvod je Svetlosna Komora koja brzo regeneriše i isceljuje svako obolenje kojem poznajemo tok, to nije teško znati.

KOPIRANJE

Autor teksta:Vera Bojičić

12  KOPIRANJE

Sav svet vidljivi i nevidljivi je nastao kopiranjem. Kopiranje izvodi tamna energija.
Svo postojanje se odvija u sfernom obliku koji gradi po šemi svu raznovrsnost.
Kopiranje se uvek obavalja u četiri dimenzije, sve je četvorodimenzionalno.
Četvrta dimenzije je prostor-vreme. Te dve veličine koje mi posmatramo
različito su u stvari jednake. Prostor je onoliki dokle je svetlost
stigla.
Svaka sfera koja se formira ima svoje prostor-vreme i nastavlja isti
proces kopiranja gradeći nove sfere. Tako je i živi svet nastao
slaganjem iskopiranih ćelija od koih je svaka u drugom
prostor-vremenu. Kada se dostigne celina po potrebi se odvijaju procesi razdvajanja.
Iz toga proizilazi da se život odvija na mnogo mesta u prostor-vremenu
od samoga početka do daleke budućnosti.
Održavanje sistema koje trpi gubitke u energiji se održava
replikacijom, tako da ih uvek ima jednak broj. Manja čelija raste na konto dodavanja svoje oplemenjene tamne materije.
Održavanje vrše crne rupe.

Kopiranje je kruna znanja jer njime se postiže da je sve vidljivo bez
obzira u kojem se prostor-vremenu nalazimo, svaka jedinica je identična
slika druge u većem ili manjem prostor-vremenu.
Tako da kada posmatramo našu ćeliju od koje smo sazdani mi kroz nju
možemo da vidimo i celu kosmičku ćeliju koja je u drugom
prostor-vremenu.
U njoj vidimo našu prošlost,prošlost čoveka kao pojedinca,jedinke, jer
je ona veća,možemo to još zvati i prostor-vreme,a budućnost
čoveka,pojedinca nam stiže, izvire, iz manjeg prostor vremena.

Ovo je slika početka stvaranja prostor-vremena i četvorodimenzionalnog sveta

Stvaranje dimenzije prostor-vreme odvija se u svernom obliku u rasponu sa koordinatama broja 2.

Četvorodimenzionalna slika svakoga oblika daje ljudima mogućnost da
vide Paralelne svetove, daje mogućnosti da se znaju putanje kojima se
krećemo kroz prostor-vreme, daje nam mogućnost da znamo gde su srodne
planete i naravno kakvi uslovi na kojim planetama postoje.

Paralelni svetovi su dati u paru, recimo, naša ćelija i kosmička
ćelija su jednake. Drugi par je recimo, čovek kao paralelan svet
celokupnog univerzuma sastavljenog od sfera, ćelija.
Kopiranjem se obezbeđuje da možemo sa bilo kojeg mesta videti celinu i
što je još važnije, šuštinu, šta se u ćeliji nalazi.
Sadržaji su uvek jednaki.

Možemo znati i čemu naše delovanje vodi jer svet oko nas, nalazi se i u nama i naravno kakvi uslovi na kojim planetama postoje.

Početak vremena se udaljava od centra, prvog početka. gradeći nove svere

presek svere

Početak prostor-vremena , kopiranje čiste tamne energije se odvija u prečniku svere veličine 2, +-1. Taj proces stvaranja identičnih po sadržaju ali ne i po lokaciji sadrži 222 nova početka vremena. U početnom stvaranju prostor-vremena, nema trošenja energije

Početak života je obeležen potrošnjom i replikacijama pojedinih novonastalih prostor- veremena stvarajući svaki za sebe svoj puls vremena.

Prostor-vreme svake novonastale kopirane jedinice može da se kreće do veličine c2.

Prostor-vreme se ne kreće linearno već na sve strane svere.

kopiranje prostor vremena u svim pravcima.

Kada dođe do rekonekcije (razdvajanja) prostor vremena, koje je potrebno da bi se održalo, tada se prostor –vreme smanjuje na dve manje jedinice koje ne gube vezu.

transformacija

Kod rekonekcije prostor-vremena deo u kojem je primarna tamna materija služi kao dopuna rastućoj veličini prostor-vreme. U ovom slučaju prostor vreme se uvek odvija u istom prostoru ne menjajući mesto, već ga svojim delovanjem popunjava.

Kopiranje je, bar meni, fascinantno, Gledamo objekte, ljude, biljke i životinje a sve je to sastavljeno od različitih jedinica prostor-vremena, sve je nanizano i postoji dok u njemu ima svetlosti.

Dve naše čelije nisu u istom prostor-vremenu a šta tek da kažemo za ljude.