Autor teksta: Vera Bojičić

Tamna materija su delovi nebeskih tela koji su internom regeneracijom otpadali i prelazili u stanje mirovanja, čekajući novi početak, da ih elmati odvuku do crne rupe koja će ih ponovo oživeti..Tamne energije ima 60% a tamne materije 30%. Svetlosnih tvorevina ili onoga što vidimo 10% Ovaj odnos koji sam navela nama govori da je naša kosmička ćelija stara, i da se približava razmeri 49-51% a to znači da je počela da se regeneriše i obnavlja. 30% tamne materije je nastalo kao posledica života i obnavljanja nebeskih tela lokalne prirode i pulsa a 10% još je vidljivo kao svetlost.

To znači da se kompletna kosmička ćelija replicira, deli na dva dela. Jedan deo će završiti svoj život u crnoj rupi a drugi nastaviti život, jer u toj novonastaloj obnovljenoj ćeliji odnos će biti 90% tamne energije i 10% svetlećih tela. Biće za 30% manja ali će rasti jer će joj crna rupa dodavati sve što je ostalo u drugoj ćeliji. Za našu galaktičku ćeliju i sve narode koji u njoj žive ovo je trenutak opstanka.

JoÅ¡ od američkog astronoma Edvina Habla, naučnici znaju da se sve galaksije, osim onih nama najbližih, udaljavaju od nas velikom brzinom. Ova brzina zavisi od razdaljine – Å¡to je neka galaksija udaljenija, to je njeno udaljavanje brže. Takav Å¡ablon je pokazao da se galaksije ne kreću kroz svemir u klasičnom smislu reči, već bivaju noÅ¡ene dok se Å¡iri samo tkanje svemira. Decenijama se astronomi bore da odgovore na pitanje: Kako se stopa Å¡irenja menja vremenom? I zaključili da bi ona trebalo da usporava, jer bi unutraÅ¡nje gravitaciono privlačenje trebalo da kontrira Å¡irenju.

Ako obratimo pažnju na ovo zapažanje naučnika, dobićemo sliku kako se kosmička ćelija deli na dva dela. Kretanje i sam proces se ne odvija pravolinijski i u jednom smeru već to kretanje možemo videti kao linije magnetnog polja. Što su dalje brže se kreću,a gde je kretanje sporijeje tu je mesto prekida kada se podela završi. Tu je za ćeliju tačka prekida dva sveta.

Prvi jasni dokazi o promenama u stopi širenja uključivali su udaljene supernove, ogromne eksplodirajuće zvezde koje se mogu koristiti kao markeri kosmičkog širenja. Ova zapažanja su pojasnila da je širenje u prošlosti bilo sporije i da je u jednom trenutku počelo da ubrzava. Ovaj rezultat je kasnije proveravan različitim nezavisnim studijama pozadinskog kosmičkog mikrotalasnog zračenja.

Jedan od mogućih zaključaka je da se drugačiji gravitacioni zakoni primenjuju na supergalaktičkim skalama nego na manjim, tako da se gravitacija galaksija ne opire širenju. Ali, teorija koja je prihvaćena je da su zakoni gravitacije univerzalni i da neki vid energije, do sada nepoznat nauci, prkosi i nadjačava uzajamno privlačenje galaksija, razdvajajući ih sve brže. Iako je tamna energija beznačajna u našoj galaksiji, ona je sastavni deo najsnažnije sile u svemiru.

Greška je što se širenje i ubrzanje posmatra u prostoru koji se širi i ima se slika u ravni, proces se međutim odigrava drugačije. Posmatrajte linije magnetnih polja jer one određuju veličinu kosmičkih tela. Pokazuju i smer kretanja tela, pokazuju i kako se kroz središte, centar tela stvaraju dva pola. Stvaraju se dve ćelije, koje su po spoljnjem izgledu identične, ali ne i po sastavu.Na istoku je uvek nova kompletna koja nastavlja ciklus,a zapadna krene ka novom početku, ka crnoj rupi.

Gravitacija je sila Pola Stvaranja, ona oblike gradi, stvaraju je Elmati kada zbog potrošnje počne da figurira tamna materija kao njen produkt. Kada sagradi objekat ona ga na tome nivou održava pa tako galaksija neće da se širi ili smanjuje. Gravitacione sile u međusobnom delovanju daju sliku održanja sistema. Sve je nacrtano: nagib, veličina, gravitacija, pritisak. Slika koja garantuje održiv sistem za život. I sve to plovi, a kažu beznačajno, u tamnoj energiji, koja je znanje iz koga se sve stvara. Tamna energija je misona energija, i ona ima svoju masu, i kada se aktivira ima neverovatnu snagu.

Naučnici tvrde da se kosmos širi i da postaje sve veći i veći i da se galaksije i zvezde od nas udaljavaju sve brže i brže, i to se podudara sa Ajnštajnovim jednačinama. On je to predvideo. Smatralo se da je to tako već skoro 100 godina.
Medjutim, najnovija merenja vršena unazad desetak godina, pokazuju da nije bio sasvim u pravu. Svemir ne samo da se širi, nego se širi sve brže i brže, i tome je dat poseban naziv. Kao da postoji neka energija koja svemir potiskuje van, radi se o čudnoj energiji. Njeno postojanje je posredno dokazano, merenjem galaksija koje su veoma udaljene od nas.

Ništa to nije čudno i događa se sve što vam pišem, deoba kosmičke ćelije je u pitanju a sve se kreće brže i udaljava se ali putanjom koja nije prava već prati magnetne linije, stvaraju se dva nova sveta
iz jednoga. Sve je vidljivo kroz paralelne svetove. Isto je kao i deoba ćelije, stvaraju se novi polovi, dve nove ćelije. Jedna je 3d i opterećena je tamnom materijom, a druga 4d koja je u sebi nema, i koja kreće ispočetka. Snaga koja sve pokreće leži u tamnoj energiji. Ko hoće da vidi, sve je vidljivo.

MAGNETNA REKONEKCIJA ZEMLJE

Pritiskanje magnetne plazme može imati dramatične posledice. U repu zemljine magnosfere, dva suprostavljena magnetna polja se međusobno potiskuju pod uticajem solarnog vetra.

Na kraju magnetna polja pucaju, i pridružuju se naglo, uz oslobađanje Energije i ispaljujući dve lopte palzmi, veličine planete u suprotnim pravcima. Mnogi delovi naše kosmičke ćelije su se već podelili,a sada je red i na našu planetu.
Podignuta kupola će ljude preneti na Novu Zemlju, a da to neće ni primetiti. Bićemo manji za 30% kao i Planeta, pa ćemo ponovo da rastemo, ali ovaj put podignute svesti.