Mitohondrijski genom

Autor teksta: Vera Bojičić

Mitohondrija je organela čelije i nalazi se u citoplazmi.

Međutim, broj ovih organela zavisi i od metaboličke aktivnosti i fiziološkog stanja ćelije: što su metabolički procesi intenzivniji, utoliko je broj mitohondrija veći

Mitohondrijski genom je dvolančana DNK u mitohondrijama (mtDNK) u obliku prstena. Njena ukupna količina daleko manja od količine jedarne DNK, ali nije zanemarljiva zato što sadrži gene važne za funkcionisanje ćelije. Nalazi se u nekoliko kopija u matriksu mitohondrija grupisana u nukleoide koji su pričvršćeni za unutrašnju membranu i imaju prstenast oblik. U ćelijama čoveka nalazi se hiljade kopija mtDNK pa tako njena ukupna količina čini više od 0,5% naslednog materijala u telesnoj ćeliji sa jedrom.

Prilikom oplođenja zigot dobija mitohondrije samo iz jajne ćelije jer spermatozoid unosi u jajnu ćeliju samo genom svog jedra. Mitohondrijski geni se prenose isključivo preko majke (materinsko nasleđivanje) pri čemu to nasleđivanje odstupa od Mendelovih pravila (zakona). Danas je poznato više naslednih mitohondrijskih bolesti čiji uzrok je mutacija gena na mtDNK.

Pošto jajna čelija pravi šemu života onakvog u kakvom živimo neizbežn je da se i mitohondridki genom u njoj nalazi kao sastavno deo. Mitohndriski genom je sistem vladavine nad energijama u našem svetu. On je tvorevina uma proizišla iz društvenog poretka u kojem žvimo. On je parazit koi raste i množi se u zatvorenom krugu trošeći sve od svetlosti stvoreno.

Njegova svest je ta koja nas drži porobljenje u zatvorenom krugu na nivou svake čelije.

Mitohondrijski genom čoveka
Zahvaljujući relativno maloj veličini humane mtDNK celokupna sekvenca određena je još 1981. godine. Od 16 569 nukleotidnih parova (bp) u 44% nalaze se parovi guanina-citozina (G+C).

Svojstva i veličina
To je posebna vrsta DNK slična prokariotskoj i po obliku (prstenasta), po osobinama nekih kodona kao i po tome Å¡to nije vezana za histone. Ima sposobnost replikacije nezavisno od replikacije jedarne DNK, a i mitohondrije se dele nezavisno od deobe same ćelije. Po veličini je slična virusnoj DNK jer se kreće od oko 6000 – 300 000 bp, dok je kod sisara oko 16 500 bp (manje od 0,03 % od veličine najmanjeg hromozoma).

Ljudi su kosmički virusi koji se kroz prostor vreme nižu gradeči RNK

Geni
Na mtDNK nalazi se 37 gena koji određuju sintezu proteina koje mitohondrije koriste za sopstvene funkcije, a ostale proteine uzimaju iz citoplazme. Mitohondrijski geni ne sadrže introne. Prilikom oplođenja spermatozoid pored jedra u jajnu ćeliju unosi i svoje mitohondrije ali je njihov broj daleko manji od onog u citoplazmi jajne ćelije (kod miša je taj odnos 75 : 100 000). Tako se praktično geni smešteni na mtDNK nasleđuju samo od majke. Pošto se replikuju nezavisno od deobe ćelije onda se nejednako raspoređuju u kćerke ćelije posle deobe. Ako genom posmatramo, uključujući i mtDNK, kao zbir hromozomskih i mitohondrijskih gena onda u svim ćelijama postoji mozaicizam.

Nauka zanemaruje broj mitohondrija koje dolaze sa spermatozoidom ali to je pogrešan pristup.
Sa prvim dolaskom miohondriskog genoma u jajnu čeliju on je postao zarazan tako da zarazi je svaku, uveča se množenjem.
Prilikom deobe u mitohondriskom genomu odigrava se u stvari odbacivanje jednog dela da bi drugi opstao. To je isto kao kada se nagomila administracija koja živi kao parazi crpeći energiju ostatka naroda, a kada pretera počne i svoje da otpušta.

Kodoni
U mitohondrijalnom genomu 4 od ukupno 64 kodona u sastavu humane mtDNK imaju drugačije značenje od jedarne DNK (odstupanje od univerzalnosti genetičkog koda), tako npr. kod sisara:
UGA kodon se čita kao aminokiselina triptofan, a inače je u jedarnoj DNK to stop-kodon
AUA se u mitohondrijama čita kao metionin, a kod drugih kao izoleucin
AGG ima značenje stop-kodona u mitohondrijama, a u jedarnoj DNK on kodira arginin)

Mala ali važna podgrupa gena genoma čoveka se nalazi u mitohondrijama u citoplazmi. Mitohondrijski geni se prenose na potomstvo isključivo preko majke (materinski – matroklino), što odstupa od mendelskih pravila. Ćelije čoveka imaju na stotine mitohondrija i svaka sadrži nekoliko kopija malih molekula u obliku prstena, mitohondrijskih hromozoma. Molekul mitohondrijske DNK je dug samo 16 kb (manje od 0.03% dužine najmanjeg hromozoma!) i kodira samo nekoliko desetina gena (ukupno 37 gena koji nemaju introne). Takodje, mitohondrijska DNK za razliku od jedarne nije povezana sa proteinima. U skladu sa razlikama u broju mitohondrija u različitim ćelijama varira i procenat mitohondrijske DNK u ukupnoj količini DNK ćelije. Tako da, na primer, u jajnoj ćeliji mitohondrijska DNK čini čak 30% ukupne DNK

Opterečenje tamnom materijom i u ovom slučaju je jednako i vidljivo kako konstanta naše čelije.
Mitohondrije se mogu smanjiti samo smanjenjem ishrane i potrošačkog mentaliteta do trenutka kada se shvati i započne stvaralački život.

Mitohondriski genom je Đavoljev um koji se povezuje sa bičima, ljudma, koi žive u svetlosti (jedru) i njima vlada da bi proizvodili energiju za njihov opstanak, potrošnja je njihov kod

Članak koi sam priložila nadovezuje se na priču o mitohondriskom genomu.
Ukoliko bi se čelija istražila sigurno ne bi imala u mitohondrijama genom, a može biti i bez njih. Ova bakterije živi od svetlosti koju kristali soli upijaju i to joj je dovoljno da bi večno, dok ima svetlosti živela, Ona od nje stvara sve što joj je za život potrebno
Čudo prirode: Ne jedu, ne razmnožavaju se, ne kreću se. A žive su!

„Ne jedu, ne razmnožavaju se, ne kreću se okolo, ali nisu ni mrtve“. Ovako je naučnik Brajan Å ubert opisao novu vrstu bakterija koje je otkrio.

Naučnici su u Dolini smrti pronašli bakteriju staru oko 34.000 godina. I to žive! U stanju su svojevrsne hibernacije, ali pokazuju znake života.

Ne jedu, ne razmnožavaju se i ne kreću se zato Å¡to su zarobljene u kristalima soli, koji se razvijaju vrlo brzo, a pritom „zarobljavaju“ sve Å¡to se nalazi u blizini. No, bakterije su umesto smrti stvorile svoj mali svet unutar tih kristala i ostavile naučnike bez reči.

Ovakva situacija do sada nije zabeležena u živom svetu pa se ceo tim naučnika bacio na posao i pokušava da otkrije kako je to moguće.

Mitohondriski genom je parazit u nama a deo endokrinog sistema Hipotalamus njihov izvršni organ.

„Dvoje će vas biti u krevetu, a jedno ću uzeti“ Sada ove Isusover reči imaju pun smisao.