Autor teksta: Vera Bojičić

Da bih pričala o individualnoj svesti moram prvo ponoviti neka od zanja postanja.

Čovek je slika Tvorca u izvoru. Sačinjen od dva pola koja su u izvoru identična po suštini ali ne i po lokaciji, spojeni nitima ljubavi, koja stvara magnetna polja, svetove stvaraju. Postoji i radi samo jedna, srčana, čakra koja temperaturom ljubav stvara svetlost, a iz svetlosti koja se emituje rađa se i stvara svest. Vertikalna je veza koja centar i granicu spaja. Celo ljudsko biče  emituje svest koju mi vidimo kao aure. Svet kakav smo izgradili nalazi se i u nama i on u svim segmentima emituje svest. Pomoću Kirlijanove kamere ta emisija je vidljiva.

Tako je u izvoru a čim se krene u život u svetlosti, zakonom slobodne volje. Više ništa nije isto jer se rezeorvar znanja različito kombinuje i koristi. Odabir kombinacija iz rezervoara znanja je individualna svest.

Iz individualne svesti nastaje univerzalna.

Smisao samoga života je da se kroz život ljudi (svako je čelija istog bića) živi ljubav na svim nivoima postojanja i da osvojena znanja izvora, materije, postanu svest i u njoj izgrade svoje carstvo . Materija i svest su sačinjeni od Eluma i elmata.

Pad ljudi u ropstvo započinje stvaranjem individualnog uma koji prekida vezu sa granicom i spušta je na niži nivo. Ljubav na nižim nivoima nema temperaturu stvaranja tako da i ljude održava samo ljubav Tvorca u njima dajući im neprekidno mogučnost da se podignu i povežu sa granicom, izvor ih nikada ne napušta jer tada ne bi ni postojali.

Izvor kroz trajanje prihvata i vezu sa nižim nivoima svesti. Na tim nivoima stvaranja nema već samo množenja koje je  oblik produženja postojanja potrošačkih dimenzija postojanja.

Proces emisije individualne svesti u porobljenom sistemu je starenje. To se očitava u organizmu kao smanjivanje vode u čelijama.

Prirodna smrt nastupa kada črlije ne mogu da zadovolje potrebe za potrošnjom. U tim trenucima duša koja sve čelije drži na okupu se povlaci, jedan deo, svest, muški princip se pridružuje univerzalnoj svesti ili granici a drugi se vrača izvoru. Muški i ženski princip se razdvajaju do ponovnog susreta.

Preko ženskog principa u svakome biču može se niži nivo svesti prevesti do granice.

U našem prostor vremenu um je dominantan. On gradi kolektivnu svest koja je zatvorena i zbog toga podložna ponavljanju.

Um održava postojanje Tamne materije neprekidnim trošenjem energije, a on sam je najveći potrošač.

Put oslobođenja je demontiranje ega, uma, u nama. Demontirati ga može samo život u ljubavi i istini.

Njegova sposobnost je velika jer on kopira svest u svakome pripisujući njene sposobnosti sebi.

Njegova vlast je zasnovana na manipulaciji drugim umovima.

Stvara predstave, zakone, hijerarhiju.

Posebne sposobnosti pokazuje kada se pretvara da je dobar. To je slika naše stvarnosti koja se ogleda u beskrajnim pričama o tome kako treba da bude a na delu se ništa ne preduzima. Taj um sebe naziva duhovnim.

Ljubav može da ga poništi zato što ga ne vidi, ljubav vidi srce i sa njime komunicira.

Na našem nivou postojanja ljubav je pod vlašču ega, uma. On je uspostavio pravila da objasni šta je ljubav koristeći se lepom rečima kao: Prepustanje, iskrenost, divljenje, obožavanje, razumevanje, itd. Ovakvim predstavama iskra ljubavi ne može da se rasplamsa i postane večna.

Ljubav je vatra u srcu koju izvorna svest može da prepozna i koja nema nikakve veze sa uslovima. Ona postoji u večnosti i bezuslovna je.

Život u istini mu oduzima energiju, ne hrani ga.

Već sam o tome pisala ali ne mari da ponovim kako se sa njime istinom najbolje boriti.

Treba svaku njegovu izjavu i delo prihvatiti kao istinu, ne razmatrati je. On je stvorio sisteme čitanja između redova, pretpostavke, da se u postupcima traži drugi smisao od onoga koji postupak daje, da u drugom umu stvara nedoumicu i nesigurnost. Um planira, obećava, pravi tajne a u stvari laže jer ništa ne može dok mu se ne da važnost. On je naša stvarnost i priča u nedogled kojom se svi bave.