Individualna svest nam se obrača iz svoga izvora, kroz srce osećanjima.

Um odmah ta osečanja prisvoji i stavi ih u sistem, uspostavi pravila da objasni šta je ljubav koristeći se lepom rečima kao: prepuštanje, iskrenost, divljenje, obožavanje, razumevanje, itd. Ovakvim predstavama iskra ljubavi ne može da se rasplamsa i postane večna.

Ljubav je vatra u srcu koju izvorna svest može da prepozna i koja nema nikakve veze sa uslovima. Ona postoji u večnosti i bezuslovna je.

Kada bi ljubav bila po merilima uma bila bih prazna a nisam jer u mome srcu plamti ljubav za jednu potpuno neprilagođenu skupinu ljudi ovome sistemu. Um bi im ispostavio milion kritika a oni jedini znaju da ljubav daju, moje jato gugutkica, dece.
zbog njih se ovaj svet obnavlja. Zbog njih sam juče odložila svoj odlazak i spoznala da je on moja odluka. A bilo je predivno, iskoračila sam iz ovoga tela prozirna i laka, gledala sam ga kako bez mene pati bez životne energije koju mu dajem. Vratila sam se jer sam znala da još nije vreme za odlazak, još malo, dok deca ne shvate svoju pravu prirodu. Moje srce mi je ovo znanje dalo.

Na ovome nivou postojanja ljubav među polovima se još nije dogodila jer da jeste ovaj svet ne bi ovakav bio. Uvek se ispreči ego, preplašen za svoju umišljenu važnost.Nesposoban da sebe da, poništi, i postane čista svest.
Ako se iskra pojavi kod nekoga, jednostrano, ego odmah pokušava sa druge strane da uvede pravila i zatvori je jer se boji da u tom plamenu ne sagori.

Sva druga osečanja proizilaze iz nedostatka ljubavi.
Pomenuću samo tugu koju samo srce ispunjeno ljubavlju može da oseti,