Autir teksata Vera Bojičić

Ako posmatramo svet u celini videćemo da se različito hrane njeni narodi. Razlikuju se po načinu ishrane i količini koju svakodnevno unose . Pojedini delovi se hrane obilno a pojedini gladuju.
Ovakva slika se nalazi i u nama.
Strah od gladi je prisutan prvenstveno kod stanovništva koje se hrani obilno, drugom delu je potreban samo minimum da bi bili zadovoljni.
Obilje je uvek bilo prisutno kod vladara. Tako je i u nama, naš vladar, um je najveći potrošač.
A na šta vladar troši naj više energije? na smišljanje kako da ga narod, čelije, slušaju i sprovode njegove zamisli u delo. Njegovo delovanje se svodi na pomračenje svesti kod ljudi.
Vladar za sebe koristi čistu energiju dok ljudima, čelijama, ostavlja da se muče hraneći se isprogramiranom hranom i da od nje stvaraju čistu energiju.

Da bi se ovakav odnos održao stvraju se čitavi sistemi i nauka o ishrani.
Uvedena su pravila koja postaju navika i potreba. Ljudi imaju usađen program o načinu ishrane, doručak, užina, ručak, užina, večera. Iz ovog programa rađa se i strah od nemanja, strah koji svest parališe, a um aktivno radi na iznalaženju mogučnosti da telo ispuni njegov program.