Autor teksta:Vera Bojičić

12  KOPIRANJE

Sav svet vidljivi i nevidljivi je nastao kopiranjem. Kopiranje izvodi tamna energija.
Svo postojanje se odvija u sfernom obliku koji gradi po šemi svu raznovrsnost.
Kopiranje se uvek obavalja u četiri dimenzije, sve je četvorodimenzionalno.
Četvrta dimenzije je prostor-vreme. Te dve veličine koje mi posmatramo
različito su u stvari jednake. Prostor je onoliki dokle je svetlost
stigla.
Svaka sfera koja se formira ima svoje prostor-vreme i nastavlja isti
proces kopiranja gradeći nove sfere. Tako je i živi svet nastao
slaganjem iskopiranih ćelija od koih je svaka u drugom
prostor-vremenu. Kada se dostigne celina po potrebi se odvijaju procesi razdvajanja.
Iz toga proizilazi da se život odvija na mnogo mesta u prostor-vremenu
od samoga početka do daleke budućnosti.
Održavanje sistema koje trpi gubitke u energiji se održava
replikacijom, tako da ih uvek ima jednak broj. Manja čelija raste na konto dodavanja svoje oplemenjene tamne materije.
Održavanje vrše crne rupe.

Kopiranje je kruna znanja jer njime se postiže da je sve vidljivo bez
obzira u kojem se prostor-vremenu nalazimo, svaka jedinica je identična
slika druge u većem ili manjem prostor-vremenu.
Tako da kada posmatramo našu ćeliju od koje smo sazdani mi kroz nju
možemo da vidimo i celu kosmičku ćeliju koja je u drugom
prostor-vremenu.
U njoj vidimo našu prošlost,prošlost čoveka kao pojedinca,jedinke, jer
je ona veća,možemo to još zvati i prostor-vreme,a budućnost
čoveka,pojedinca nam stiže, izvire, iz manjeg prostor vremena.

Ovo je slika početka stvaranja prostor-vremena i četvorodimenzionalnog sveta

Stvaranje dimenzije prostor-vreme odvija se u svernom obliku u rasponu sa koordinatama broja 2.

Četvorodimenzionalna slika svakoga oblika daje ljudima mogućnost da
vide Paralelne svetove, daje mogućnosti da se znaju putanje kojima se
krećemo kroz prostor-vreme, daje nam mogućnost da znamo gde su srodne
planete i naravno kakvi uslovi na kojim planetama postoje.

Paralelni svetovi su dati u paru, recimo, naša ćelija i kosmička
ćelija su jednake. Drugi par je recimo, čovek kao paralelan svet
celokupnog univerzuma sastavljenog od sfera, ćelija.
Kopiranjem se obezbeđuje da možemo sa bilo kojeg mesta videti celinu i
što je još važnije, šuštinu, šta se u ćeliji nalazi.
Sadržaji su uvek jednaki.

Možemo znati i čemu naše delovanje vodi jer svet oko nas, nalazi se i u nama i naravno kakvi uslovi na kojim planetama postoje.

Početak vremena se udaljava od centra, prvog početka. gradeći nove svere

presek svere

Početak prostor-vremena , kopiranje čiste tamne energije se odvija u prečniku svere veličine 2, +-1. Taj proces stvaranja identičnih po sadržaju ali ne i po lokaciji sadrži 222 nova početka vremena. U početnom stvaranju prostor-vremena, nema trošenja energije

Početak života je obeležen potrošnjom i replikacijama pojedinih novonastalih prostor- veremena stvarajući svaki za sebe svoj puls vremena.

Prostor-vreme svake novonastale kopirane jedinice može da se kreće do veličine c2.

Prostor-vreme se ne kreće linearno već na sve strane svere.

kopiranje prostor vremena u svim pravcima.

Kada dođe do rekonekcije (razdvajanja) prostor vremena, koje je potrebno da bi se održalo, tada se prostor –vreme smanjuje na dve manje jedinice koje ne gube vezu.

transformacija

Kod rekonekcije prostor-vremena deo u kojem je primarna tamna materija služi kao dopuna rastućoj veličini prostor-vreme. U ovom slučaju prostor vreme se uvek odvija u istom prostoru ne menjajući mesto, već ga svojim delovanjem popunjava.

Kopiranje je, bar meni, fascinantno, Gledamo objekte, ljude, biljke i životinje a sve je to sastavljeno od različitih jedinica prostor-vremena, sve je nanizano i postoji dok u njemu ima svetlosti.

Dve naše čelije nisu u istom prostor-vremenu a šta tek da kažemo za ljude.