Autor teksta: Vera Bojičić

 

21 mart 2015

Prolećne sunce i plavo nebo, taj predivni prizor čistote opet su poremetili avioni koji zaprašuju.

Osetila sam gnev i rekla „dosta je bilo vašeg divljana“ i započela da radim materijalizaciju kapije za transmisiju  u svesti.

Prvo

sam napravila veću, skoro moje veličine na zemlji, napravila sam joj i obrtno postolje i počela da je vrtim tražeči da svest prođe a materija, gde ću sa njom zapitala sam se, neka ode na Mars. I videla sam kako se stvaraju gomilice prašine ana Marsu. Mogu je poslati  i u vrtlog Jupitera da on tu prašinu dematerijalizuje, ali hoću malo da se igram da vidimo kako če se to na Marsu manifestovati.

Sve sam to radila odozgo pa mogu da prebacujem gde šta hoću. Da sam na zemlji kroz kapiju bi samo svest išla a materija bi ovde ostajala.

 

Zatim sam materijalizovala u svesti manju da mogu u ruci da je nosim i da ubrzavam razdvajanje. Vreme je da se deluje.

Ovako izgleda.  24 marta na druženju prenela sam sjajnoj posadi Atlantide znanje svog znanja, znanje dematerijalizacije i transmisije. Objasnila sam im principe na kojima radi. Taj deo biće objašnjen u knjizi i znaće ga onaj ko traži da zna.

Počela je budučnost da živi i putuje kroz prostor vreme. Nema vas mnogo ali ima dovoljno