Autor teksta: Vera Bojičić

 

Zašto se javlja stvarna potreba  za zajedničkim životom sa istim polom i da li je to prirodno, često su me pitali.

Potpuno sam je shvatila kada sam ne znajuči ušla u svest osobe koja je gej. Videla sam da je potpuno odvojena od svoje svesti. Za mene je taj prizor bio iznenađene jer sam ga prvi put videla. Biće (čovek) i njegov ego bili su potpuno razdvojeni ali još uvek u istom okrilju duše.

gej 1 (1)

Da biste ovo razumeli, treba tačno da vam opišem šta se dešava.

Kada se svest bića odrekne života u umu, kada ga pobedi, ona pređe da živi novi stvaralački život. Slika u umu postane orijentisana samo prema sebi u svim segmentima pa i u seksualnom odnosu. Usamljena je i traži pažnju u okvirima materijalnog postojanja. Imaju potrebu da budu primećeni, tako da se često bave kreativnim delatnostima i tu znaju biti uspešni za one koji ih posmatraju. Umni su ali bezosečajni, znaju da izazovu emocije, znaju da zavode svojim predstavama.

Pošto ih sopstvena svest više ne primećuje, javlja se potreba za prihvatanjem kod drugih. Stvaraju se predstave poput parade.

Prava istopolna nastrojenost je prirodan proces nestanka sa ovoga sveta a za sliku u umu najbezbolnija jer će nestati uverena da je posebna. Oni nikada neće usvajati decu ili ih rađati, ako to rade, onda nisu pravi već klasični egoisti.

Mene je zanimalo zašto vladajuća struktura ovoga sveta insistira da se deci predstave odlike gej populacije. Da bih dobila odgovor opet sam zavirila u um, čula ga, i osetila bol.

Ne postoji jača veza među ljudima od prijateljstva, jača je i od partnerskog odnosa.

Prijatelji pomažu, ne izdaju, prijateljstvo je radost duše.

Ovim učenjem oni hoće da ovaj divni osećaj zatru, da prijateljska naklonost bude definisana kao gej sklonost. To već deluje.

Zlo na dobru egzistira i svojim nakaradnim tumačenjem ga sakrije.