ĆELIJA – KOSMOS U ČOVEK

Jedro se sastoji od jedrove opne [nuklearnog ovoja] i jedrovog soka [nukleoplazme].
Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane : spoljašnje i unutrašnje,između kojih se nalazi perinuklearni prostor.
Nuklearni omotač sadrži otvore [nuklearne pore] preko kojih se obavljarazmena materija izmedju nukleoplazme i citoplazme ćelije.

Jedro je ženski princip ćelije, podeljen unutar sebe na muški i ženski.
U našoj DNK se odvija život u svetlosti,on se spiralno proteže i kroz našu kosmičku ćeliju.
Jedarce je ženski princip koji nosi dušu svega što se nalazi u hromozomima.

Kada započne replikacija ćelije, jedarce nestane, a u stvari se dešavaproces o kome sam vam pisala.
Gledajući kroz paralelne svetove, svaki deo jedarca postane kupola,koja prenese život na drugu planetu.
Zatim vrate na svoje mesto Atlantidu u srcu.

Kroz pore se odlazi u drugi deo ćelije koja je muški princip.
U tom delu se slažu informacije koje su pristigle iz jedra.
U zavisnosti od njih, formira se i struktura drugog dela ćelije.

Endoplazmatični retikulum se proteže od jedra do površine ćelije.
Ako sadrži ribosome onda se naziva hrapavi, a ako ne sadrži naziva se glatki endoplazmatični retikulum.
Njiegova uloga je stvaranje lipida(masti), složenih sećera i najbitnija uloga stvaranje proteina.

Ovaj deo ćelije je mozak gde se sabiraju sve genetske informacije i zavisno od težine informacije koja stigne iz jedra, ona zauzima svoje mesto.
Gde ćemo boraviti nakon smrti su nam odredile misli tokom života, od njih zavisi hoćemo li biti pri dnu ili pri vrhu

Kroz postupak umnožavanja ćelije, može se posmatrati i takozvani prelazak iz 3D u 4D.
Čovekova DNK je Paralelan svet sa Kosmičkom ćelijom i njenom strukturom.
Ako bi čovekovu DNK razvukli na veličinu c2 dobili bi tačan niz gde se nalaze galaksije.
Naravno zatim ide slagalica, svih ljudi koji čine kosmičku ćeliju.
Paralelan svet je u čovekovoj strukturi, tako da u tim tačkama koje čine molekule postoji svo znanje, stvaranja i svega ostloga, biljni i životinjski svet, minerali, metali , sve.

Odvajenje na jednake delove se vrši na početku, kopira se,to je preiod rasta čoveka, Zlatno doba.
Kasnije ta podela više nije jednaka, jer počinje odvajanje koje izgleda jednako, ali suštinski nije.
Odvaja se dobro od zla, Ćelija Dobra nastavlja da živi, a Ćelija Zla se raspada i postaje baza za novi nastanak.
Sudbina Ćelije Dobra je da se razvija, i da se ponovo odvaja od stečenog zla.

Istraživanjem ćelija i njihovog vremena repliciranja, možemo putem jednačine vremena tačno znati koji se procesi i gde dešavaju.
Gde će se pojaviti, i u kom vremenskom razmaku, crne rupe.
Po tom periodu odvajanja možemo znati i kojem delu kao ćelija sami pripadamo.
Sve je vidljivo. Odvija se životni proces od jednog pola ka drugom, a zatim se ponavlja ispočetka, znanje stečeno u prethodnom ciklusu se ne gubi već se prenosi.
Sve Å¡to je nepotrebno se kroz replikaciju odbacuje.

Znači da je DNK ćelije promenjljiva.
Sadržaj koji poseduje na početku je izmenjiv, gube se znanja.
Pošto se samo DNK nalazi u sadašnjosti, ali nanizana kroz vreme,(budućnost je u jedarcetu, a prošlost u ćelijskim organelama) ona ima i dosta slobodnog prostora za nadogradnju, za budućnost.
Sadržaj znanja u genima određuje način života.
Ljudska priroda može da izdrži, a da se drastično ne promeni25% izmene, preko tog procenta dolazi do nazadovanja i prelazi se u nižu vrstu, pošto smo mi konpatibilni sa gušterima (46 hromozoma) postajemo reptilska vrsta.

Taj proces se već jednom odigrao.
Poznato je da je naša planeta bila naseljena velikim reptilima koji su nestali, ali u drugom prostor vremenu, tada je i planeta bila veća. Odigala se planetarna deoba.
Å ta se desilo, pisala sam u knjizi „Poklon ratnice“.

Posmatrajući ćeliju možemo videti da se umešao i treći element, da se utkao u genom, i da živi kao sastavni deo našega bića.
Taj deo nam ne dozvoljava da se osvestimo, i da se setimo svoje suštine.
Zove se Ego, ili Gazda koji lažima vlada

Kako se genom nadograđuje, može se videti kroz drugi paralelan svet.