Paralelni svetovi-kod znanja
Paralelni svetovi- kod znanja
јул 13th
UVOD
Morala sam najpre da savladam svoju skromnost da bih vam ispriÄala priÄu i kazala kako nebesku knjigu Äitam i uporedne slike gledam. Vizije su slike nebeske, a misli koje zatim slede su tekst koji ih objaÅ¡njava. Ovu priÄu vam jedino ja mogu ispriÄati jer joj znam kraj i poÄetak. Mesecima sam bila na granici suza i smeha jer su mi se otvarali vidici, gledala sam paralelne svetove. U stvari, sve vreme ih gledam, na osnovu njih piÅ¡em svoje knjige, a da, verujte mi, nisam bila toga svesna. Kada sam poÄela da Äitam nebeske knjige, nisam znala Å¡ta dalje piÅ¡e i koliko listova ima. Sada znam da mi je cela knjiga dostupna. Potrebno je samo da zapazim neku od zemaljskih slika, zatim je nadjem već zapisanu na nekom listu i proÄitam tekst ispod nje.
Å etala sam Atlantidom – zemljom sveznanja, ulazila u njene prostorije i istraživala ih. Sećam se postanka svega i svoje uloge u tome. Znam da sam u ovom vremenu jedina na zemlji koja gledam. To je tako, svidelo se to ili ne meni i vama.
Od trenutka kada sam progledala, a proÅ¡le su godine od tada, nisam htela da primam nikakve nove informacije da me ne bi zavele i zbunile. Sada se dogadja suprotno: primam informacije iz svih oblasti i znam Å¡ta je istina, znam Å¡ta se deÅ¡ava i o Äemu se radi. Mnogo ima greÅ¡aka. Padala sam pod njihov uticaj i povremeno postajala zemljanka koja misli kako treba neÅ¡to da vežba i uÄi. Zatim sam se vraćala proÅ¡losti i iskustvima koja sam imala, analizirala ih. Sve se dogadjalo u trenucima kada sam bila nemoćna da bilo Å¡ta mislim i prepuÅ¡tala se trenu. Ljutnja, upornost, oÄajanje, nikada me nikud nisu poveli.
Lako bi mi bilo kada bih sve svoje vizije i misli predstavila kao ideje, sopstveno dostignuće, jer ljudi vole da misle kako su oni ti koji stvaraju, grade i smiÅ¡ljaju, ali ja vidim dalje i znam da smo samo istraživaÄi u moru znanja, da Äeprkajući poneÅ¡to i otkrijemo. Boga poznajem pa ovako i govorim, ali to izaziva kod ljudi podozrenje jer ga ne poznaju i sve viÅ¡e se od njega udaljavaju.
Gledala sam prizore i njima bila zaprepašćena. Bili su mi potrebni meseci da se saberem. Pitala sam se neprekidno kako je moguće da ne vidimo, da ne znamo, kada nam je sve nacrtano, ispisano kao slikovno pismo.
Ovde je objavljen sadržaj cele knjige 2008 godine i još na nekoliko mesta
http://objave.com/knjiga.php?sifra=122&u=392
TELOMERE-TELOMERAZE-BESMRTNOST
нов 16th
Autor teksta: Vera Bojićić
Tekst je objavljen u knjizi „Znanje na dar od izvora“
Pojmovi duhovne prirode uvek se mogu videti kroz nauku, ili obrnuto. Oni su paralelan svet.
Život ćelije sastoji se iz roÄ‘enja i rasta. Pojedine grupe se suoÄavaju sa izborom, da se podele na dve manje ćelije, ili da se samouniÅ¡te. Pitanje je koliko puta ćelija može da se podeli dok ne umre i zaÅ¡to se to dogaÄ‘a?
Kada se završi replikacija DNK, majka i kćeri ćelije nisu jednake. Na kraju niza ostane jedan deo koji nije kopiran i koji kćer ćelija jednostavno odstrani kao nepotreban. Novi molekul, kćer molekul, kraći je od majke.
Ovo je vrlo bitno ako znamo da je DNK knjiga stvaranja jedne civilizacije. Ovo odsecanje krajeva je identiÄno sa drvetom života koje se grana. Ćelija kao i drvo gubi izvorna znanja, znanja postanja, bez kojih postaje smrtna. Ćelija se replicira i udaljava sve viÅ¡e od svog izvora, tako i gubi znanja, dok na kraju ne zaboravi i kako da se podeli.
Telomere su krajni delovi DNK koji niÄemu ne služe, sem da budu žrtvovani u procesu replikacije. Zato broj telomera odreÄ‘uje koliko puta će jedna ćelija moći da se podeli.
Ovaj proces je identiÄan sa naÅ¡im odnosom prema Izvoru, majci. Nigde se ne pominje, svest je uvek na prvom mestu.
Telomeraze su enzimi koji dodaju telomere na poÄetak i na kraj DNK. Telomeraze su najaktivnije dok smo joÅ¡ u stomaku. Posle su sve manje aktivne.
Mitohondrijski genom
јан 18th
Autor teksta: Vera BojiÄić
Mitohondrija je organela Äelije i nalazi se u citoplazmi.
MeÄ‘utim, broj ovih organela zavisi i od metaboliÄke aktivnosti i fizioloÅ¡kog stanja ćelije: Å¡to su metaboliÄki procesi intenzivniji, utoliko je broj mitohondrija veći
Mitohondrijski genom je dvolanÄana DNK u mitohondrijama (mtDNK) u obliku prstena. Njena ukupna koliÄina daleko manja od koliÄine jedarne DNK, ali nije zanemarljiva zato Å¡to sadrži gene važne za funkcionisanje ćelije. Nalazi se u nekoliko kopija u matriksu mitohondrija grupisana u nukleoide koji su priÄvršćeni za unutraÅ¡nju membranu i imaju prstenast oblik. U ćelijama Äoveka nalazi se hiljade kopija mtDNK pa tako njena ukupna koliÄina Äini viÅ¡e od 0,5% naslednog materijala u telesnoj ćeliji sa jedrom.
Prilikom oploÄ‘enja zigot dobija mitohondrije samo iz jajne ćelije jer spermatozoid unosi u jajnu ćeliju samo genom svog jedra. Mitohondrijski geni se prenose iskljuÄivo preko majke (materinsko nasleÄ‘ivanje) pri Äemu to nasleÄ‘ivanje odstupa od Mendelovih pravila (zakona). Danas je poznato viÅ¡e naslednih mitohondrijskih bolesti Äiji uzrok je mutacija gena na mtDNK.
More >
ĆELIJA – KOSMOS U ČOVEK
јан 11th
| Autor teksta Vera BojiÄić |  |
 |
 |
|
||||||||||||||||
