Archive for 03/10/2012

Autor teksta: Vera Bojičić

Evo nas kod teme koja ljude posle hrane ubedljivo naj više zanima, naravno kao takvo podložno je manipulacijama.

Dobro zdravlje je želja svakga a biti isceljitelj smatra se boženskim darom.

Šta je bolest?

Bolest je proces materijalizacije svesti i uvek je u skladu sa sudbinom. Sve što svesno živite, to se materijalizuje, i pojavi se kao vaša suština iz koje se stvara oboljenje. Misli vas neće razboleti, ali delo hoće. Na primer, ako donesete odluku da nećete nikoga da čujete, i to sprovedete u život, polagano ćete gubiti sluh. Ako odbijete da se socijalizujete, postaćete po merilu uma, ludak.

Uzroci autoimunih bolesti nalaze se na atomskom nivou. Imuni sistem ne greši, on napada atome u molekularnoj strukturi jer su zagađeni. Za njihovo čišćenje potrebne su svetlosne kapi, komunikacija sa atomima, koje mogu očistiti atome.

Uzrok ovog zagađenja je u našem okruženju. Naravno, ako se molekularna struktura posmatra kroz mikroskop, ta zaprljanost atoma se ne vidi. Mora se ući u atom, a zatim da se sve posmatra kroz paralelne svetove.

Posebno su zanimljiva genetska oboljenja. Mutacije su nastale iz teške patnje nekog od članova porodice i njegove odluke da tako nikad više neće biti.

Ovaj proces može se posmatrati, primera radi, kroz oboljenje. Amiotrofična lateralna skleroza. Kada um uzme maha, telo ga jednostavno iskljući, neće da ga sluša. Svest čoveka u vama neće da sluša um. Samo u slučaju, ako se um savlada, bolest će nestati.

Važno je znati da je bolest uvek vezana za vaš materijalizovani deo i um.

Isključivanje uma je svakako najteži posao. On je bolestan jer se boji da ne umre, da ostane bez tela.

Primetila sam da se kroz priče prosvetljenjih Ijudi, nivo svesti koji može da materijalizuje, smatra vrhom. Ako ste shvatili priču o univerzalnoj svesti, svi ste sposobni da materijalizujete, da delovanjem stvarate otpad I bolest.

Ako proučite ćelije, svaka koja ima proces replikacije je materijalizovana, da bi bila u skladu sa svetom gde se odvija život na bazi ugljovodonika.

Šta je isceljenje?

Isceljene je dematerijalizacija materijalizovanog. Isceljenje se ne može vršiti svešću, a posebno umom, jer je za njega potrebno znanje-vera. Svako isceljenje vrši se verom.

Savremena medicina za lečenje koristi znanja koja je osvojila kroz nauku i baš taj segment je kod Ijudi stvorio veliko poverenje. Da bi medicina bila uspešna morala bi znati svaku bolest da dematerijalizuje, To svojstvo ima antibiotik i treba ih upotrebiti kada je potrebno. Hirurgija takođe ima svojstvo dematerijalizacije fizičkim putem, nasilno. Savremena medicina se uglavnom bavi posledicama i kako da procese uspori, a uzroke bolesti ne može da dokuči, što znači, da ne ume da isceljuje.

Lečenje biljem je takođe zasnovano na znanju koje je Ijudima stvoreno i dato da ga koriste. Isceliteljsko znanje biljaka je takođe poremećeno, jer su i one izgubile zdravlje poput Ijudi. Ne znaju više potpuno bolest da dematerijalizuju. Isceliteljska moć bilja je bila velika, jer se njihovo znanje prenosilo na ćelijski nivo preko vode.

Isceljivanja raznim tehnikama imaju najmanji procenat znanja o procesima, ali su zasnovana na veri pacijenta. Zasnovana su na samo jednom znanju, da vera može svaku bolest da izleči. I može, ako postane znanje. Po ovom principu sam pisala o Elektri, kao metodi isceljivanja, da se svemu zna uzrok, i koji materijalizovani proces treba da se otkloni, i kako da se pokvareno ispravi. Elektra je primena znanja i važi za svakoga.

Da bi se postaklo buđenje vere u Ijudima napravljena je čitava plejada simbola. Ponekad, dogodi se čudesno isceljenje, jer se oboleli obrati na pravu adresu, veri u sebi, koja kada je tražiš, pristupi dematerijalizaciji.

Isceljitelji

Biti isceljitelj, na bilo kom polju brige o zdravlju, je velika privilegija, jer duboko, u Ijudima, postoji znanje da je pravi iscelitelj spas. Nisam još srela osobu koja ne bi volela da bude iscelitelj, da ima tu moć. Pravi iscelitelj ne može svoje znanje materijalizovati, i ne može pripadati svetu koji je um sagradio. Pravi iscelitelj se stavlja u službu Ijudi i prepušta njihovoj milosti. On drugu svrhu nema.

Prema Ijudskoj potrebi da budu zdravi, uvek se tragalo za isceliteljima koji mogu da bolest pobede. Ništa na ovoj planeti nije toliko materijalizovano kao isceljivanje. Ljudi su sve bolesniji, a medikamenata je sve više. Množe se i nazovi iscelitelji, osvajanjem raznih diploma kao svedočanstva da su oni ti. Znanje koje te diplome nose je upravo onoliko koliko je trajala obuka.

Sve više je instant, seminarskih isceljitelja, koji će i ono malo vere kod Ijudi zatvoriti. Iscelitelja na ovom nivou postojanja nema, uvek je to bila vera-znanje.

Svako isceljenje je verom, a vera je znanje, Izvor. Ljubav ne traži dozvolu, ona deluje da materijalizovano (bolest) dematerijalizuje, da vrati izgubljeno znanje. Kada se traži dozvola, to je manipulacija, to je davanje nekome prava da njegova volja bude tvoja, to je uzimanje Ijubavi pod volju.

Ljudska potreba da znaju u kakvom su zdravstvenom stanju je poprimila razmere velikog magiskog rituala. To znači da potpuno parališe svest i stavlja pod kontrolu. Na ovome polju je nauka odigrala i igra glavnu ulogu. Istraživački rad baziran na određenom broju uzoraka uzetih od određenog broja ljudi, daje sliku proseka na osnovu koje se uspostavljaju parametri zdravlja. Statistika i prosek ne mogu dati ispravnu sliku,

Ljudi su te parametre prihvatili kao ispravne i potpuno pali pod uticaj rezultata i analiza. Sve što se ne uklapa u prosek postalo je bolest. Ljudi samo o tome pričaju, kod koga su bili, i kakvi su im rezultati.

Sa nevericom posmatram kako ljudi sebe dobrovoljno truju šakama lekova da bi sebe uterali u prosek. Kako plačaju ogromne iznose da bi imali snimke i razne rezultate analiza. Po nekada ih zapitam, „mogu li ti rezultati da vas izleče, imaju li svrho osim da mislite kako ste bolesni“. Naravno, gledaju me kao da sam sišla sa uma, a i jesam, pa ih zato i pitam.

Pokušam ponekda da objasnim kako su rezultati crna magija koja ih može do kraja života držati u ropstvu farmaceuske industrije. Kako telo zna samo da se izbori sa bolešću i kako poremećaji u rezultatima baš o tome govore. Intervencija lekovima te procese zaustavlja.  Nikada ljudi nisu više brigu o zdravlju prepuštali drugome i nikada nije bilo više bolesnih.