Autor teksta: Vera Bojićić

Tekst je objavljen u knjizi „Znanje na dar od izvora“

Pojmovi duhovne prirode uvek se mogu videti kroz nauku, ili obrnuto. Oni su paralelan svet.

Život ćelije sastoji se iz rođenja i rasta. Pojedine grupe se suočavaju sa izborom, da se podele na dve manje ćelije, ili da se samounište. Pitanje je koliko puta ćelija može da se podeli dok ne umre i zašto se to događa?

Kada se završi replikacija DNK, majka i kćeri ćelije nisu jednake. Na kraju niza ostane jedan deo koji nije kopiran i koji kćer ćelija jednostavno odstrani kao nepotreban. Novi molekul, kćer molekul, kraći je od majke.

Ovo je vrlo bitno ako znamo da je DNK knjiga stvaranja jedne civilizacije. Ovo odsecanje krajeva je identično sa drvetom života koje se grana. Ćelija kao i drvo gubi izvorna znanja, znanja postanja, bez kojih postaje smrtna. Ćelija se replicira i udaljava sve više od svog izvora, tako i gubi znanja, dok na kraju ne zaboravi i kako da se podeli.

Telomere su krajni delovi DNK koji ničemu ne služe, sem da budu žrtvovani u procesu replikacije. Zato broj telomera određuje koliko puta će jedna ćelija moći da se podeli.

Ovaj proces je identičan sa našim odnosom prema Izvoru, majci. Nigde se ne pominje, svest je uvek na prvom mestu.

Telomeraze su enzimi koji dodaju telomere na početak i na kraj DNK. Telomeraze su najaktivnije dok smo još u stomaku. Posle su sve manje aktivne.

Ovo nam govori da, dok rastemo bez uticaja uma, znanje postojanja se čuva. Sa njegovom pojavom ono postaje nevažno i više se ne obnavlja. Prestaje biti bitno kako ste nastali.

Pitanje je zašto dolazi do ovog viška. Jednostavno, Tvorac se ne može kopirati.

Zato smo ovakvi kakvi smo. Jer ne znamo početak i kraj. Taj deo znanja je obrisan. Sada, kada ga izemitijem u kolektivnu svest, vratiće se, jer baš o tome donosim znanja, o Tvorcu ili početku i kraju. DNK je potpuno beskorisna ako nema pravi početak i kraj. Kolektivna svest ne zna kako je nastala.

Znači, besmrtnost leži u čuvanju znanja postanja i njihovoj primeni, a u ćeliji, to su telomeraze, koje su jedino aktivne kod ćelija raka koje su besmrtne ako se hrane.

Ovo je zanimljivo poklapanje, jer planeta Zemlja je zahvaćena rakom koji se širi, ali još nije nigde metastazirao. Nismo stigli ni na jednu drugu planetu da je zarazimo. Tuneli vremena se bezbedni. Dolazni je zatvoren, a odlazni je preusmeren. Tako da će sve ostati na lokalnom nivou. Emisija znanja postanja i njihova primena mogu Zemlju da oporave, a Ijude osvestiti, da se ne množe, već večno da žive, povremeno se oslobađajući opterećenja, i tako ponovo rođeni započnu život iz početka, bez smrti.

U suprotnom doći će do samouništenja.