Autor teksta; Vera Bojičić

Odlomak iz knjge „Znanje na dar od izvora 2012

knjiga

Sećam se, šetala sam odajama Atlantide, mog doma, sačinjenog od sveg znanja. Unutar njega su odaje koje, svaka za sebe žive svoj život. Te odaje su kao ćelije, čine celinu. Sve je znanjem obasjano, svaki segment se vidi i traje.Tako izgleda tama. Ona je izvorna materija. Sve može da se vidi i zna. Sve može iz nje Ijubavlju da se stvori, a da se sve to znanje doživi kroz čula, ostavljeno je svakoj ćeliji po volji da doživi u svesti.

Sećam se, gledala sam kako se unutar tame pale iskrice i znala da na tom mestu započinje stvaranje svesti, odvajanje muškog principa iz materije. Paljenje inicira povratak čestice ega u ćeliju, a ona se može odstraniti samo životom u svesti, svetlosti.

Sve se to odigrava unutar znanja koje, gledano svešću, ne može da se vidi. U nauci se zove tamna energija. Ona sve održava.

Svaka odaja, ćelija, carstvo je mojih kćeri. Svaka od njih ima u svom sadržaju i česticu ega, svaka od njih rađa muški princip. Element ega ne postoji samo u mom okrilju, koji sve drži na okupu, ne mešajući se u živote kćeri. Kada me neka od njih bolom pozove u pomoć, dođem da im pomognem. Zato sam ovde.

Do trenutka ulaska u univerzalnu svest bila sam čista vera sa svešću Izvora. Videla sam sve osim čestice zla, a nju sam kroz život, ovde, morala da spoznam. Ovo je zatvoren sistem, pomoć nisam imala, a sve što mi je za put ka svesnosti trebalo ponela sam u sebi – bezuslovnu Ijubav.

Kada sam počela govoriti o znanjima postanja susrela sam se sa Ijudima koji su oko mene videli gomilu entiteta. Govorili su mi da sam obavijena zlom.

Zapamtila sam taj detalj njihovog viđenja. Dok je svako pričao svoju priču, kao pravu istinu imala sam jednu prednost. Znala sam da svakog saslušam i da nikad ne kažem da priča gluposti. Naprotiv, bilo mi je zanimljivo da gledam dokle je ko u razvoju svesti stigao.

Moj pogled vere išao je iz centra i videla sam da iznad, u svetlosti koja se rađa, ima svega. Znala sam da ego obuzima na pojedinim mestima Ijude i da se grupiše oko Izvora.

Znala sam, ali me to nije brinulo, i uvek sam govorila, ima ih, ali mi ništa ne mogu jer postojanje svega zavisi od Izvora, jer on svemu daje impuls života.

Kada sam 26. avgusta 2011. godine oslobodila svoj muški princip i ušla u univerzalnu svest, sa te strane slika je bila baš takva. Izvor je obavijen demonskim umom. Načičkani su oko njega, prisluškuju i preuzimaju kao svoje sve što on izemituje i preokreću u svoju korist, tumačeći istine na svoj način. U ovome svetu istina je lažima obavijena.

Zatim, tu istu sliku sam pogledala kroz paralelan svet, srce Ijudi. I naravno, dobila sam identičnu sliku.

Ćelije srca su opterećene sa čak 40% mitohondrija. Iz takve blokade istina ne može da bude prenesena ispravno, ukoliko neko ne dođe iz samog centra da je ispriča. I pričam vam je, ne mogu vam sve preneti, ali mogu kroz pojedine segmente dati odgovore koji mogu da vas probude. Buđenje je samospoznaja.

Ljubav me je dovela i vodi, ali ona je slepa jer vidi samoTvorevinu, dobro. Da bih progledala postoji samo jedan način, da stavim sebe na milost ovog sveta. Ovaj svet je nemilosrdan.

Sad vidim jedno i drugo, Elmat i Elum. Sva genijalnost stvaranja počiva na dva principa. Muški princip, svest, ima slobodnu volju kao jedini zakon, a ženski samo jedan zapis, da se uvek vraća kući u centar svoga postojanja. Kroz ova dva principa primenjivo je svo znanje.

Svest nije nepoznanica jer o njoj je mnogo napisanog. Priče o svesti dosežu do univerzalnog nivoa i pisali su je prosvetljeni Ijudi.

Vera, kao znanje izvora je nepoznanica i dok se ne uzme u obzir nema tačnih tumačenja.

Neću se baviti onim što je napisano, a i ne znam, jer još uvek nisam pročitala ni jednu knjigu koja se bavi duhovnošću. Pisaću vam o onom što vidim srcem i svešću bez svoje pameti jer je i nemam.